Razlika između plivajućeg i običnog zamajca
Svaki automobil ima zamajac. Zamajci su diskovi od teškog metala, prečnika 12 do 15 inča, sa zupčanicima odrađenim na njihovoj površini. Pričvršćeni su na zadnjem delu radilice, između motora i menjača. Nazivaju ih „fleksibilne pločice“ kada su povezani sa automatskim menjačem, a u ovom slučaju, lakši su od zamajaca koji se koriste kod ručnih prenosa.
Bez obzira da li vozite Ford ili Ferrari, motor vašeg automobila funkcioniše na identičan način. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem je toplotni motor koji pretvara energiju iz toplote sagorevanja goriva u mehanički rad ili obrtni moment. Motori imaju klipove koji se kreću gore–dole unutar metalnih cevi koje se nazivaju cilindri. Preko cilidra klipovi su povezani sa radilicom motora, i kreću se gore-dole kako bi zavrteli istu. Pošto su klipovi pomereni od središta radilice, motor vibrira i treperi dok se svaki klip aktivira pod različitim uglom. Velika težina zamajca odupire se ovom pokretu sa strane na stranu, pomažući da se stabilizuje i uravnoteži motor na njegovim nosačima, kao i da se smanji vibracija u celom vozilu. Stabilizacijom kretanje motora i ravnanjem njegove brzine, zamajac smanjuje trošenje i habanje ostalih komponenti pogonskog sklopa. Iako su motor i prenosno vratilo paralelni jedan sa drugim, dodaci između menjača i osovine nisu; pogonska osovina koristi univerzalne spojeve koji konstantno menjaju uglove dok se okreću. Zamajac pomaže da se trošenje ovih delova smanji.
Masa zamajca jedna je od karakteristika koje proizvođači motora koriste za prilagođavanje performansi motora za specifične namene. Teži zamajci pomažu motorima koji rade pod opterećenjima koja mogu uzrokovati da se motor pokvari, na primer, automobili koji vuku teške prikolice mogu imati koristi od težeg zamajca. Međutim, motori koji su predviđeni za postizanje što veće brzine za što kraće vreme, poput motora trkačkih automobila, imaju koristi od lakšeg zamajca. Teži zamajac bi mogao da oteža neometan rad motora u praznom hodu i teže ubrzavanje sa mrtve tačke. Ovo je razlog zašto je trkačkim automobilima neophodan zamajac manje težine.
Plutajući, ili dvodelni, zamajac prisutan je u svim dizel motorima i sve češće se može zateći i u motorima na benzin. Razlika između plivajućeg i običnog zamajca leži u tome što se plivajući sastoji iz dva dela. Jedan deo je montiran na zadnji deo radilice, dok je drugi pričvršćen za lamelu. Ova dva dela povezana su čvrstim oprugama koje neutrališu vibraciju motora. Zahvaljujući plivajućem zamajcu, vožnja postaje daleko prijatnija, jer smanjuje nivo vibracije motora, koje najčešće nastaju prilikom gašenja i paljenja motora, usporavanja i naglog ubrzavanja, kao i prilikom promene brzine; u suštini tokom čitave vožnje. Plivajući zamajac je deo seta kvačila koji minimizira potrošnju stalih delova seta, kao i menjača.
Najčešći razlozi zbog kojih dolazi do habanja zamajca jesu naglo kočenje pri velikoj brzini, vožnja pri niskom broju obrtaja, držanje kvačila prilikom čekanja semafora, na uzbrdici i sl., turiranje motora i naglo ili presporo puštanje kvačila. Opruge koje povezuju ta dva dela plivajućeg zamajca najslabija tačka su istog. Menjanje plivajućeg zamajca ume da bude izuzetno skupa, tako da se preporučuje kupovina polovnog zamajca. Čak i restauriranje zamajca može da izađe oko 200 evra, zavisno od modela automobila. Zamajac nije deo motora koji može da se pokvari za tili čas. Postoje određeni znaci koji vam nagoveštavaju da nešto nije u redu sa zamajcem, kao što je povećana vibracija, lupkanje, truckanje. Ukoliko je zamajac skroz dotrajao, tu nema popravke, već morate da kupite drugi.
Bez obzira što je jeftinija varijanta imati motor sa običnim, tj. jednodelnim zamajcem, nikako vam se ne preporučuje menjanje plivajućeg. Plivajući zamajac štiti ostatak motora, menjača kao i seta kvačila od mogućih oštećenja. Možda vam se njegovo održavanje čini skupljim, ali sigurno bi vas mnogo skuplje izašla popravka svih ostalih elemenata koji se mogu oštetiti da nije bilo plivajućeg zamajca.