Prskanje soje i sunckoreta


Soja pripada osetljivim ratarskim kulturama i njenom zaštitiom trebalo bi se posebno pozabaviti. Soja predstavlja jednu od najstarijih gajenih ratarskih biljaka na svetu. Kod nas u Vojvodini jako često možete videte ovu biljku jer je jedna od najznačajnijih biljaka na imanjima mnogih naših ratara. Zrno ove značajne biljke sadrži čak 40% proteina, do 50% belančevina i do 24% ulja. Ako smo se pitali zašto je ova biljka toliko značajna eto odgovora. Soju koristimo pru ishrani kako kod ljudi tako i kod životinja ali ne zaboravimo da se koristi dosta i u raznim industrijama , počev od pekarske preko tekstilne, farmaceutske, do automobilske industrije pesticida itd. 

Soja je s druge strane jako nežna ratarska kultura i zahteva poseban tretman. Tu je pre svega bitna zaštita od korova. Predusevi soje su najčešće kukuruz i pšenica. Predusev predstavalja onaj usev koji je gajen pre setve i gajenja novog useva. Baš kao što smo napomenuli soja je jako osetljiva. Tako je osetljiva i na određene ostatke herbicida koji se koriste u kukuruzu pa zato je veoma važno da smo na oprezu kada biramo herbicide. Korovi su neprijatelji za soju i kao takvi mogu da smanje njen rod čak do 100%. Korovi su u staju da niču i pre i posle soje i ako ih ne suzbijemo na vreme posledice mogu biti velike i teško rešive. Kada soja nikne odn. imamo potpuno formiranu jednu trolisku izvodi se suzbijaje korova. Kada je prskanje korova u pitanju možemo ga podeliti na dve faze radi lakšeg kontrolisanja korova. Ono što je potrebno jeste kvlitetni preparat koji ćemo pravilno primeniti podešenim prskalicama. Kada govorimo o soji najbolje su dvomlazne prskalice. 

Drugo prskanje najbolje je vršiti dve do tri nedelje nakon prvog prskanja, tada niče novi talas korova  i visine su oko dva do tri centimetra. Zaravo možda najbolje vreme za prskanje jeste ono vreme koje diktiraju korovi ali i vremenske prilike. Danas na tržištu moguće je pronaći  različite preparate za suzbijanje korova. Koliko ćemo uspešno suzbiti korove zavisi od nekoliko faktora: koja je vrsta korova u pitanju, broj prisutnih korova, plodored, tip korova, vrmenski uslovi, izbor herbicida.

Suncokret

S druge srane imamo suncokret. Kada pripremamo setvu suncokreta takođe moramo razmišljati o tome kako zaštititi usev suncokreta od korova. Odabir hibrida nam je na prvom mestu ali isto tako primena svih agritehničkih mera, a pogotovu zaštitu od korova. 

Možda najbolje rešenje jesu kombinovani atomizeri koji kombinuju dve mašine u jednoj. Dakle imamo prskalicu i atomizer. Da li će zaštita sunckoreta biti uspešna zavisi i od toga da li je njiva čista u tim početnim fazama razvoja suncokreta. Kako bi suncokret što uspešnije zaštitili potrebno je koristiti visokoselektivan preparat. Ikarus je poznat po efikasnosti i primenjuje se nakon nicanja IMI hibridi suncokreta u fazi 2 do 4 lista suncokreta. Ikarus pored toga što rešava korov on rešava i jedan od najvećih problema u proizvodnji suncokreta a to je čičak.