Kako postati advokat?


Iako mnogi misle da je dovoljno samo završiti Pravni fakultet i postati vlasnik diplome za zanimanje pravnik, a da posle toga jednostavno može da se posveti advokaturi, to ustvari uopšte nije tako. 

Istini za volju, svi advokati su prvo morali da završe pravni fakultet, jer je to prvi uslov, koji je bilo neophodno ispuniti. Ali je posle toga sledio pripravnički staž, uz skladu sa zakonskim odredbama, a zatim i polaganje pravosudnog ispita, kao i advokatskog ispita.

Pripravnički staž 

Navažniji propis za obavljanje staža, kao i uopšte za angažovanje i rad u advokaturi je Zakon o advokaturi. A prema slovu tog zakona kao advokatski pripravnik se karakteriše lice, koje je steklo zvanje diplomiranog pravnika i koje je upisano u imenik advokatskih pripravnika. Obavljanjem pripravničke službe kod advokata se to lice osposobljava za rad u advokaturi, kako je precizno navedeno u trenutno aktuelnom zakonu. 

U praksi, to znači da diplomirani pravnik, koji želi da se bavi advokaturom, ima obavezu da obavi pripravnički staž. On to može učiniti u advokatskoj kancelariji, sudu, tužilaštvu ili u drugoj instituciji, u skladu sa propisima. Svakako, preporuka je da pronađe odgovarajuću advokatsku kancelariju i stekne zvanje advokatskog pripravnika, kako bi se najlakše osposobio upravo za rad u advokaturi. 

Naravno da mora biti informisan i o tome da mnogobrojni advokati Beograd nude zainteresovanim diplomiranim pravnicima ovu mogućnost. U dogovoru sa izabranom advokatskom kancelarijom će biti definisano da li će advokatski pripravnik biti plaćen ili ne tokom pripravničkog staža. Naime, poznato je da postoje dve vrste advokatskih pripravnika, odnosno oni koji sa svojim principalom, to jest sa advokatom kod koga će obavljati pripravnički staž, potpisuju ugovor o volontiranju ili ugovor o radu. Najbitnije je da svako od njih zna da bez obzira da li advokati nude plaćeni ili neplaćeni pripravnički staž, njima za sve to vreme teče staž neophodan za polaganje pravosudnog, a kasnije i advokatskog ispita. 

Takođe je važno i da diplomirani pravnici vode računa o tome da ne mogu baš svi advokati koji to žele da omoguće zainteresovanima da obavljaju pripravnički staž, jer je zakonom utvrđeno da oni moraju imati minimum tri godine prakse u advokaturi. 

A da bi započeo pripravnički staž bilo ko od kandidata, on mora biti prema pravilima upisan u imenik advokatskih pripravnika, odnosno da dobije legitimaciju i položi zakletvu, te da dobije i zvanično rešenje. 

Koje poslove obavlja advokatski pripravnik?

Naravno da nije sve onako kako izgleda na filmovima, tako da se mnogi advokati trude da maksimalno olakšaju pripravnički staž svakom diplomiranom pravniku. Iako oni dolaze sa dosta teorijskog znanja sa fakulteta, praksa je nešto sasvim drugo.

Pored ostalog, naučiće da se pravilno izražavaju, odnosno da na pravilan način koriste pravnu terminologiju, komuniciraju sa strankama, a vremenom će im biti omogućeno i da sastave samostalno tužbu ili žalbu, odnosno neki drugi podnesak, kao i da idu na ročišta. 

Naravno da sve to u velikoj meri zavisi i od odnosa kakav imaju advokati sa pripravnikom, odnosno od same advokatske kancelarije. 

Još nekoliko koraka do zvanja advokata

Pošto budu ispoštovali zakonom propisana pravila o dužini pripravničkog staža, kandidati su u obavezi da polože pravosudni ispit, ukoliko žele da postanu advokati u Beogradu ili bilo kom drugom gradu u našoj zemlji. 

Pravosudni ispit se zvanično sastoji od dva dela, pismenog i usmenog. Oba dela pravosudnog ispita se polažu u istom roku. 

Za sada je definisano da u toku pismenog dela pravosudnog ispita kandidat treba da reši praktične zadatke iz građanskog prava i krivičnog prava. 

A kada je u pitanju usmeni deo pravosudnog ispita, kandidat polažu ukupno sedam predmeta i to je zakonom regulisano. 

Posle svega toga, kandidat polaže i advokatski ispit, koji za sada sastoji od ukupno tri oblasti, a o čemu će svakako da bude obavešten na vreme. 

Sada je sasvim jasno da advokati nisu postali advokati preko noći, već da su uložili puno vremena i truda, da bi na kraju celog tog puta bili upisani u imenik advokata, koji se zvanično vodi pri Advokatskoj komori. Naravno da su tom prilikom položili i propisanu zakletvu.

Pravosudni ispit se zvanično sastoji od dva dela, pismenog i usmenog. Oba dela pravosudnog
ispita se polažu u istom roku.
Za sada je definisano da u toku pismenog dela pravosudnog ispita kandidat treba da reši
praktične zadatke iz građanskog prava i krivičnog prava.
A kada je u pitanju usmeni deo pravosudnog ispita, kandidat polažu ukupno sedam predmeta i
to je zakonom regulisano.
Posle svega toga, kandidat polaže i advokatski ispit, koji za sada sastoji od ukupno tri oblasti,
a o čemu će svakako da bude obavešten na vreme.
Sada je sasvim jasno da advokati nisu postali advokati preko noći, već da su uložili puno
vremena i truda, da bi na kraju celog tog puta bili upisani u imenik advokata, koji se zvanično
vodi pri Advokatskoj komori. Naravno da su tom prilikom položili i propisanu zakletvu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *