Povišeni krvni pritisak u trudnoći – uzroci, rizici i saveti za kontrolu

Trudnoća donosi mnoge promene u telu žene, a jedna od mogućih komplikacija može biti povišen krvni pritisak. Ova pojava nije retka i zahteva posebnu pažnju jer može uticati i na trudnicu i na bebu. U nastavku saznajte šta uzrokuje povišen krvni pritisak u trudnoći, kako ga prepoznati i na koji način ga držati pod kontrolom.

Vrednosti krvnog pritiska kroz trudnoću

Kod zdrave trudnice, vrednosti krvnog pritiska obično prolaze kroz određene promene tokom trudnoće:

Prvo tromesečje (1–12 nedelja)

• Krvni pritisak se obično ne menja značajno u ovom periodu, ali kod nekih žena može blago pasti zbog širenja krvnih sudova pod uticajem hormona.
• Normalne vrednosti: oko 110/70 mmHg do 120/80 mmHg.

Drugo tromesečje (13–26 nedelja)

• U ovom periodu često dolazi do blagog pada krvnog pritiska, jer se krvni sudovi šire da bi omogućili povećan protok krvi ka bebi.
• Najniže vrednosti pritiska mogu biti oko 100/60 mmHg kod nekih trudnica, ali to ne mora značiti problem ako nema simptoma vrtoglavice ili nesvestice.

Treće tromesečje (27–40 nedelja)

• Krvni pritisak se obično vraća na vrednosti pre trudnoće ili može blago porasti zbog povećanog opterećenja srca i cirkulacije.
• Normalne vrednosti su oko 110–130/70–85 mmHg.
• Ako pritisak pređe 140/90 mmHg, može biti znak gestacijske hipertenzije i zahteva nadzor lekara.

Iako su blage oscilacije pritiska normalne, svaka nagla promena (naročito visok pritisak u trećem tromesečju) zahteva pažnju i konsultaciju sa lekarom.

Šta podrazumeva povišen krvni pritisak u trudnoći?

Povišen krvni pritisak u trudnoći se definiše kao vrednost sistolnog pritiska (gornjeg) od 140 mmHg ili više, ili dijastolnog pritiska (donjeg) od 90 mmHg ili više. Postoji nekoliko oblika hipertenzije u trudnoći:

Hronična hipertenzija 

Ovaj oblik hipertenzije prisutan je pre trudnoće ili se javlja pre 20. nedelje gestacije. 

Kod žena sa hroničnom hipertenzijom, trudnoća može povećati rizik od komplikacija, ali uz pravilno praćenje i lečenje, većina trudnica ima zdravu trudnoću i porođaj.

Gestacijska hipertenzija 

Pojavljuje se nakon 20. nedelje trudnoće i obično nestaje nakon porođaja. 

Gestacijska hipertenzija se dijagnostikuje:

• kada krvni pritisak pređe 140/90 mmHg u drugom ili trećem tromesečju; 
• kada nema proteina u urinu (što bi ukazivalo na preeklampsiju) 
• kada nema znakova oštećenja organa poput jetre, bubrega ili mozga.

Preeklampsija 

Preeklampsija je ozbiljno stanje koje može ugroziti i majku i bebu, a karakterišu ga visok pritisak, prisustvo proteina u urinu i moguće oštećenje organa. 

Blagi oblici preeklampsije mogu se pratiti strogo mirovanjem i redovnim kontrolama. 

Ako je pritisak visok, lekar može propisati lekove koji su bezbedni za trudnice. 

Ako se stanje pogoršava, jedini siguran način lečenja je izazivanje porođaja – u težim slučajevima čak i pre 37. nedelje trudnoće.

Uzroci i faktori rizika za povišeni pritisak

Povišeni pritisak u trudnoći može biti posledica različitih faktora, od genetske predispozicije do loših navika u ishrani i viška telesne mase. Uzrok može biti i prisustvo drugih bolesti, poput dijabetesa, ali i višeplodna trudnoća i starija životna dob trudnice. 

Sama trudnoća postavlja dodatne zahteve za telo. Tokom trudnoće, krvni sudovi se prirodno šire kako bi omogućili povećan protok krvi ka bebi. Međutim, kod nekih trudnica, ovaj proces ne funkcioniše pravilno, pa do povišenog pritiska dolazi jer se krvni sudovi ne prošire dovoljno ili posteljica ne funkcioniše kako treba.

Trudnički hormoni, kao što su progesteron i relaksin, utiču na krvne sudove i cirkulaciju. Kod nekih žena, telo ne reaguje na ove promene kako bi trebalo, a to može dovesti do poremećaja u regulaciji krvnog pritiska.

Koji su simptomi povišenog pritiska?

Ponekad trudnice ne osećaju nikakve simptome, zbog čega je redovna kontrola pritiska veoma važna. 

Sa druge strane, neki simptomi trudnoće, kao što je oticanje, mogu biti normalna fiziološka pojava, posebno u drugom i trećem trimestru. 

Zato, obratite pažnju na znake koji zahtevaju savetovanje sa doktorom: 

• Jaka glavobolja
• Zamagljen vid ili pojava tačkica pred očima
• Bol u gornjem delu stomaka
• Oticanje ruku i lica – naglo ili izraženo
• Kratak dah

Ako primetite ove simptome, neophodno je da se odmah obratite lekaru.

Moguće komplikacije povišenog pritiska

Nelečeni povišeni pritisak može dovesti do ozbiljnih posledica, kao što su preeklampsija, prevremeni porođaj ili problemi sa srcem i bubrezima kod majke. 

Međutim, uz pravovremeno lečenje, rizik od komplikacija se može značajno smanjiti. 

Kako kontrolisati pritisak u trudnoći?

Kako bi se rizika od komplikacija smanjio, trudnice u rizičnoj grupi bi trebalo: 

• Da vrše kućno merenje pritiska – i to bar  1-2 puta dnevno
  
• Da redovno odlaze na preglede – kontrole su češće nego kod ostalih trudnica
  
• Da se upoznaju i da prate simptome preeklampsije – glavobolje, zamagljen vid, oticanje ruku i lica

Sam povišeni krvni pritisak se može držati pod kontrolom uz sledeće mere:

• Pravilna ishrana – smanjite unos soli, prerađene hrane i gaziranih pića, a jedite što više voća, povrća, integralnih žitarica i ribe.
• Umerena fizička aktivnost – šetnje, prenatalna joga i lagane vežbe mogu pomoći u održavanju zdravog krvnog pritiska.
• Smanjenje stresa – dovoljno sna, meditacija i opuštajuće aktivnosti mogu poboljšati opšte zdravlje.
• Redovne kontrole kod lekara – važno je pratiti vrednosti pritiska i pridržavati se saveta stručnjaka.
• Lekovi ako je potrebno – u nekim slučajevima lekar može preporučiti lekove koji su bezbedni za trudnice.

Na kraju…

Povišeni krvni pritisak u trudnoći nije retkost, ali uz pravovremenu dijagnozu i odgovarajuće mere može se držati pod kontrolom. Važno je redovno posećivati ginekologa, voditi zdrav način života i osluškivati svoje telo. Tako ćete smanjiti rizike i omogućiti sebi i bebi sigurnu i zdravu trudnoću.

Ako imate bilo kakve simptome ili sumnjate na povišen pritisak, ne odlažite odlazak lekaru – vaše zdravlje i zdravlje vaše bebe su na prvom mestu!