Kada je histeroskopija neophodna?

Minimalno invazivna dijagnostička i terapijska procedura koja omogućava lekaru specijaliste da izvrši pregled unutrašnjosti materice poznata je kao histeroskopija. Ova metoda se koristi za dijagnostikovanje i lečenje različitih stanja i oboljenja materice, kao što su polipi, miomi, abnormalno krvarenje i neplodnost. 

Histeroskopija se izvodi pomoću histeroskopa, tankog instrumenta sa kamerom i svetlom na vrhu, koji se uvodi kroz vaginu i grlić materice u samu matericu.

U pitanju je bezbedna i vrlo efikasna procedura, koja se može izvoditi u ambulantnim uslovima, i to bez potrebe za hospitalizacijom. Oporavak nakon pregleda je obično brz, a većina pacijentkinja se svakodnevnim aktivnostima može vratiti već u roku od svega nekoliko dana.

Treba, ipak imati na umu i to da histeroskopija može biti kako dijagnostička metoda, tako isto i operativna. Dijagnostička histeroskopija se koristi za pregled unutrašnjosti materice i utvrđivanje uzroka problema, dok se operativna histeroskopija primenjuje kada je potrebno uklanjanje abnormalnog tkiva ili izvođenje drugih intervencija.

Podrazumeva se da ovu proceduru isključivo treba da izvodi medicinski stručnjak, u proverenoj medicinskoj ustanovi.

Šta je histeroskopija?

Najjednostavnije bi bilo reći da je histeroskopija procedura u oblasti ginekologije, koja omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost materice. 

Zapravo je u pitanju metoda koja se izvodi pomoću tankog instrumenta, poznatog kao histeroskop, a koji će lekar da pažljivo uvede kroz vaginu i grlić materice do tog organa, kako bi pregled izvršio. Histeroskop je uređaj koji ima na vrhu kameru i svetlo, što omogućava lekaru da vidi unutrašnjost materice na monitoru.

Takođe je važno napomenuti i to da se histeroskopija može izvoditi kako u cilju dijagnostike, tako isto i u terapijske svrhe. U osnovi, takozvana dijagnostička histeroskopija se koristi za pregled unutrašnjosti materice, a kako bi bio utvrđen uzrok određenih problema, kao što su abnormalno krvarenje, neplodnost ili ponavljani pobačaji. Sa druge strana, ona histeroskopija koja se smatra operativnom se koristi za uklanjanje abnormalnog tkiva, kao što su polipi ili miomi, ili za izvođenje drugih intervencija, kao što je uklanjanje priraslica ili postavljanje spirale.

Mora se imati na umu i to da je histeroskopija u suštini minimalno invazivna procedura, te da se obično izvodi u lokalnoj anesteziji. U nekim slučajevima, može se koristiti i opšta anestezija, posebno ako se radi o operativnoj histeroskopiji.

Kada se mora raditi histeroskopija?

Da bi lekar specijalista ginekologije mogao da donese odluku o tome da li je histeroskopija  neophodna za konkretnu pacijentkinju ili ne, on najpre mroa da bude upoznat sa stanjem njenog reproduktivnog sistema, ali i sa simptomima na koje se žali. Zato je važno da se kod pojave potencijalnih problema, svaka žena obrati nadležnom ginekologu, posle čega će saznati i da li je ova intervencija u njenom slučaju neophodna ili ne. 

U osnovi, histeroskopija se preporučuje u sledećim situacijama:

• abnormalno krvarenje iz materice kada histeroskopija može pomoći u otkrivanju uzroka takvog krvarenja, kao što su polipi, miomi, hiperplazija endometrijuma ili rak endometrijuma
• neplodnost u zavsinosti od toga šta joj je uzrok
• ponavljani pobačaji su još jedan slučaj kada ova metoda može da bude od koristi, jer uzroci ponavljanih pobačaja mogu biti i priraslice ili urođene anomalije materice
• uklanjanje zaostalog tkiva nakon porođaja ili pobačaja
• postavljanje ili uklanjanje spirale

Što se simptoma tiče, postoje neki koji svakako mogu da ukazuju na to da je neophodna histeroskopija. Ako se javi, recimo abnormalno krvarenje iz materice, što može uključivati obilne menstruacije, krvarenje između menstruacija, krvarenje nakon menopauze ili produženo menstrualno krvarenje ili, pak bol u karlic, koji može biti simptom različitih stanja, svakako treba zatražiti mišljenje ginekologa, jer se lako može dogoditi da je u takvim slučajevima histeroskopija neophodna.

Takođe, ukoliko kod pacijentinje postoji problem sa ponavljanjem pobačaja ili sa nemogućnošću da zatrudni, može se desiti da nadležni ginekolog preporuči urpavo ovu metodu.

Kako se radi histeroskopija?

Obično se izvodi u ambulantnim uslovima, tako da pacijentkinja neće morati da ostaje u bolnici preko noći. Procedura se može izvoditi u lokalnoj ili opštoj anesteziji, a sve u zavisnosti od individualnih potreba i procene andležnog lekara.

Pre početka procedure, pacijentkinja će leći na ginekološki sto, a lekar će uvesti spekulum u vaginu kako bi vizualizovao grlić materice. Zatim će očistiti grlić materice antiseptičkim rastvorom i uvesti histeroskop kroz grlić u matericu.

Histeroskop je tanak instrument sa kamerom i svetlom na vrhu. Kamera šalje sliku unutrašnjosti materice na monitor, što omogućava lekaru da detaljno pregleda matericu i identifikuje eventualne abnormalnosti.

Tokom dijagnostičke histeroskopije, lekar će samo pregledati unutrašnjost materice. Ukoliko se uoče abnormalnosti, lekar može uzeti uzorak tkiva (biopsija grlića materice) za dalju analizu. Dok u toku operativne histeroskopije, lekar će kroz histeroskop uvesti instrumente za uklanjanje abnormalnog tkiva ili izvođenje drugih intervencija.

Da li je potrebna priprema za pregled?

Iako u osnovi priprema za histeroskopiju obično nije komplikovana, nadležni lekar bi trebalo pacijentkinji da da detaljna uputstva o tome kako da se pripremi za proceduru, čega bi ona trebalo u potpunosti da se pridržava.